Kad se Lenka naljuti

Svakog dana se pitam da li sam joj dovoljno dobra. Da li joj dovoljno pričam, da li joj dovoljno pevam, da li pati kada je ostavim samu u krevecu, da li je dok plače dovoljno dobro tešim  i da li je ona uopšte srećno dete? Da li oseća da je volim i da li joj je ta ljubav dovoljna?

{Review} Cool Twister - rashlađivač za vodu, gedžet koji najčešće koristim

Evo me ponovo! Nemojte da mislite da više nikada neću napisati ni jedan tekst koji će odisati emocijom i ljubavlju. Hoću, u to budite sigurni, samo možda ne baš odmah... Sada samo punim pluća njenim bebećim mirisom, hvatam slike njenog osmeha i dobro ih urezujem u svoja sećanja i potpuno sam prepuštena diranju tog minijaturnog nosića i obraščića. Dokle ću? Zauvek!

Muči vas prva kupovina za bebu? I mene je.

Ako ste čitali ovaj blog od početka, onda znate da radost svijanja gnezda i kupovine potrepština za bebin dolazak u kuću nisam mogla da osetim na pravi način - zapravo, dragi je svijao gnezdo a ja sam se svijala u bolničkom krevetu. A tako sam se radovala tome... Čekala sam samo taj osmi mesec pa da počnem sa spiskovima, šetnjama po prodavnicama, smišljanjem tog njenog malenog kutka. Ipak, na tom čekanju se sve i završilo. Ostadoh ja u bolnici i sve mislim sutra ću se poroditi pa valja spremiti torbu za porodilište i pokupuje sve sa svih spiskova sa interneta koje sam ikada pročitala jer nedajbože nešto da zafali za bebu kad dođemo kući!

Buduća mamo, ovo je sve što želim da ti kažem!

Draga moja buduća mamo, 

Sećam se dana kada sam se ujutru budila i samo mislila o njoj. Ona tada još uvek nije došla na ovaj svet a ja sam joj zamišljala kosu, gledala je u oči, maštala o njenom smehu i vajala je od naših emocija. Tako smo je silno želeli i tako je jedva čekali! 

Onda se desi prvi osmeh...

Kada prvi put uzmeš svoje dete u ruke, pomisliš samo kako si najsrećniji čovek na svetu. To tvoje naručje krcato malenim životom je sve što znaš i sve što će ikada imati smisla. Daš mu ime, zagledaš prstiće i tada baš umeš sve ali ne umeš da objasniš taj osećaj.

Trudnoća i trombocitopenija

Rešila sam da podelim svoje iskustvo baš zbog toga što sam tokom svoje trudnoće i povratničke trombocitopenije pronašla jako malo tekstova na tu temu, uglavnom beskorisnih jer se u većini slučajeva radilo o trombocitopeniji stečenoj tokom trudnoće a ne onoj koja je već dijagnostikovana pre.

A šta ćemo sa dojenjem?

Zaista, šta kada dođete kući iz bolnice nespremni za dalji razvoj situacije? Ne znate da nemate dovoljno mleka, ne znate ni kako da saznate niti da je to nešto o čemu treba da se razmišlja, ne znate zašto vaša beba plače, ne znate ama baš ništa osim toga da je dete sisalo celog božijeg dana i vrištalo u naletima do zacenjivanja...