Trudnoća i trombocitopenija

Rešila sam da podelim svoje iskustvo baš zbog toga što sam tokom svoje trudnoće i povratničke trombocitopenije pronašla jako malo tekstova na tu temu, uglavnom beskorisnih jer se u većini slučajeva radilo o trombocitopeniji stečenoj tokom trudnoće a ne onoj koja je već dijagnostikovana pre.

Dakle, pre mnogo godina, dok sam još bila devojčica, dijagnostikovana mi je stečena idiopatska trombocitopenija purpura (ITP). Vrednost trombocita je padala i na samo nekoliko hiljada. Da vam objasnim narodski, onako kako sam ja to sebi objasnila - trombociti služe za zgrušnjavanje krvi usled povreda, to je ono kada se isečete pa se stvori krasta - to znači da su trombociti dobro odradili svoj posao. Ukoliko trombociti padnu ispod granice normale koja je 140 ili 150 hiljada, postoji mogućnost da ako dođe do krvarenja zaustavljanje istog bude otežano ili ne daj bože kobno ako su trombociti jako niski a krvarenje jako obilno. To nije bolest od koje se umire ali svakako nosi svoje rizike pa je zbog toga oprez od povreda najvažniji.

Tada sam lečena jakim dozama pronizona, primila sam i određenu dozu imunoglobulina i na kraju mi je odstranjena slezina što se pokazalo kao dobro rešenje jer terapije nisu davale nikakva poboljšanja. Trombocitopenija je zalečena i trombociti su od tada bili na donjoj granici, što je bilo sasvim okej. Negde sam čula da se kod takvog slučaja lečenja, vremenom, otprilike nakon 15 godina u organizmu formira novi organ, nalik slezini koji preuzme ulogu stare slezine i time se trombocitopenija vrati. Nisam sigurna da li je ta informacija tačna - ako neko zna neka mi piše.

Na početku trudnoće trombociti su bili niži ali ne preterano mnogo. Za trudnice je 50 hiljada trombocita brojka sa kojom može da se radi bez većih rizika, pa kada je njihova vrednost tolika ili malo viša, ne računa se da je trudnoća rizična. Međutim, kada se spuste ispod 50 hilljada onda je situacija malo drugačija. 

Moji trombociti su se spustili negde u petom mesecu trudnoće na oko 30 hiljada. Tada sam iz Smedereva upućena na Klinički centar gde mi je određena terapija pronizonom. Terapiju sam započela sa 50 mg pronizona, zatim sam svake nedelje proveravala trombocite i svake nedelje je terapija menjana u odnosu na to kako su trombociti reagovali na prethodnu. Doza nikada nije prelazila 50 mg jer je sve preko te doze, po rečima lekara, bilo rizično po trudnoću. 

Pronizon utiče na zadržavanje vode u organizmu pa mi je bila preporučena ishrana bez soli, a takođe utiče i na pojačanu maljavost i nadutost u licu i ramenima. Samo kažem ☺

U 32. nedelji trudnoće trombociti su pali na ispod 20 hiljada. Tada sam hitno smeštena na GAK u Višegradskoj, gde sam ostala do porođaja na odelenju Humane reprodukcije. Odmah su za ne daj bože obezbeđeni trombociti i imunoglobulini. Terapija pronizonom je nastavljena sve do kraja trudnoće, ovog puta nije prelazila 40 mg. Tada mi je i šećer bio viši pa sam pored neslane bila i na dijabetičnoj ishrani, što je zajedno rezultiralo time da malo smršam i manje se nadujem od terapije. Trombociti su se nekoliko puta popeli do iznad 50 hiljada, ali su se u proseku držali na 30. Kako nisam iz Beograda, a u Smederevskoj bolnici (verujem i u većini bolnica iz unutrašnjosti) nemaju sve što je potrebno kako bi mi pomogli ukoliko dođe do krvarenja (što je bilo očekivano od strane lekara jer je trudnoća već bila pri samom kraju) ležala sam na odelenju do samog porođaja. 

Za sve to vreme osećala sam se dobro, bila sam pokretna, nisam imala nikakva krvarenja niti poteškoće. Bila sam spolja zdrava a unutra - laboratorijski kako je moj lekar govorio, odigravao se cirkus. To je pozitivna strana ove bolesti - nema bolova i fizičkih poteškoća, osim eventualnih bezbolnih modrica i petehija (sitnih potkožnih krvarenja) po telu. 

U 37. nedelji trudnoće lekari su počeli da govore o porođaju. U saradnji sa hematolozima odlučeno je da se uradi carski rez jer čekanje prirodnog porođaja nije bilo opcija zbog pripreme koju treba uraditi kako bi beba sigurno došla na svet. Zakazan je carski rez za kraj 38. nedelje i dogovorena je priprema za porođaj u vidu petodnevne terapije imunoglobulinima. 

Ipak, moja Lenka je rešila da prvog dana primanja imunoglobulina ipak pokuca na vrata i sve nas ubrza. Nakon primljene prve doze leka, pukao mi je vodenjak. U konsultaciji sa hematolozima odlučeno je da se tog dana uradi carski rez. Isprimala sam celu dozu imunoglobulina i porođena sam iste večeri uz obilnije krvarenje koje su uspešno sanirali. Nakon toga sam nekoliko dana bila na intezivnoj nezi zbog nekih drugih podivljalih rezultata, ali to je neka druga priča. Trombociti su nakon porođaja skočili na 200 hilljada. Lenki su bili niži po rođenju, primila je jednu dozu imunoglobulina i trebalo joj oko nedelju dana da se i njeni trombociti stabilizuju. Nekada je za ovo potrebno i do tri nedelje, tako mi je rečeno. Rođena je zdrava i prava ♥

Poenta ovog teksta nije da zaplašim trudnice koje eventualno imaju isti problem već da opišem svoj slučaj kako bi dobile bolji uvid u to šta mogu da očekuju, iako ni jedna trudnoća i ni jedna bolest nije kod svakoga u potpunosti ista.

Trombocitopenija koja se pojavi ili vrati u trudnoći, uglavnom se u većini slučajeva zaista sanira samim porođajem. Mom organizmu sa već dijagnostikovanom bolešću, trudnoća nije prijala, ali je ipak sve na kraju bilo dobro. Sada smo obe dobro, a to je najvažnije.

Boravak u bolnici tih dugih nekoliko nedelja zaista nije bio lak. Kraj trudnoće sam uvek zamišljala kako ga provodim sa svojim najbližim ljudima u radosti, u kupovini stvari za bebu, sređivanju njenog kutka... ali je ipak moralo da bude drugačije. Ako vas snađe ista muka i doktori insistiraju na tome da morate biti u bolnici, verujte da je to najpamentija stvar koju možete da uradite. Iako će vam se srce buniti, razum neka bude jači. Na kraju svega, zahvalila sam svom lekaru što je bio uporan i nije me puštao kući jer sam tamo zaista bila sigurnija. 

Čuvajte se i budite hrabre, pomozite svojoj bebi da lakše dođe na svet ♥

Milica

*Ovaj tekst će biti dopunjen sa još informacija ukoliko bude bilo potrebno ili do mene stignu neka nova saznanja na ovu temu.