03.09.2015.

Koliko je život roditelja stvarno težak?

Svake noći oko 00h, 3h i 6h ustajemo iz kreveta, pripremamo mleko i dajemo joj da jede. Vratimo se u krevet po navici a onda ujutru od 7h počinje dan. Ona se budi, malo bi da se igra, malo bi da se mazi, malo bi da plače pa traži zbog čega bi a malo bi i da se buni eto samo zato što joj se može. I tako red svega toga pa na repeat celog dana. 

Beba je full-time job i tome niko ne može da se usprotivi. U njenom malom bebećem životu tražiš prečice i puteljke da skratiš sve obaveze, pa makar i za sekundu. Ta sekunda skraćenog posla je novi osvojeni vrh za svakog roditelja. U međuvremenu uglavljuješ doručak, ručak, večeru, kupanje, tuširanje, pranje sudova, gledanje filma, kreativni rad koji te ispunjava, vežbe, dijetu, pms, ispijanje jutarnje kafe, provođenje vremena sa mužem, provođenje vremena sa prijateljima i porodicom, kupovine, zaljubljenost, ljubav, svađu, igranje, pevanje, žal za mlados', duge šetnje, ribanje wc šolje, frizera, odlaske na proslave, obeležavanje godišnjica, ispraćanje na put, dočekivanje sa puta, loše vesti, brigu, tugu, stres i radost. I to je lakši deo.

Teško je ono drugo - kada treba da daš sve od sebe a više nemaš šta da daš. Kada treba da ostaneš pribran a više nemaš keca u rukavu. Kada treba da si nasmejan onda kada čuješ loše vesti. Kada treba da si posvećen u trenutku kada dobiješ priliku da korak po korak ostvariš svoj san. Kada svakodnevno treba da praviš balans između sebe, njega i nje. Jedinka si ali nisi sam - tvoj život su tvoji ljudi i oni su važni. Svi ste važni. 

Važna je njena igra. I važna je vaša igra. Nema prioriteta jer ste prioritet vas troje. 

Dođu trenuci kada ne znam šta radim jer više nemam opcija... Uradila sam sve a ona ostane nezadovoljna. Nekad u tim trenucima koji potraju po čitavu večnost, rešenje bude samo igra. Najobičnija pelena iznad njene glave koja peva i igra, a ona ostane u transu od sreće. Nekad bude rešenje da jednostavno pustimo... treba joj naša pažnja a to nije uvek igra i maženje - nekad je to i ispitivanje granica, sticanje sigurnosti, osećaj da je tu... naša, ma kakva bila.

Uzela sam je u naručje a ona se zacenila od smeha... prvi put. I što se mene tiče, ona nikada nije ni zaplakala. 

Ako bih sada morala da kažem konačan odgovor na to da li je teško ili ne, opet ne bih mogla da ga sažmem u da ili ne. Da, jeste teško. I ne, nije teško ni trunku. Svakog dana u krug. Balans između te dve važne svakodnevne lekcije je ono što roditeljstvo čini lakim. 

Dan za danom se budiš i odrađuješ svoje obaveze kao mašina...ali na kraju dana zaspiš ponosan na svoje dete jer je najzad uhvatilo tu ptičicu, nasmejalo se jer ti je provalilo foru koju si neumorno prodavao mesecima  i najzad... srećan si što je tu, plačljivo i spokojno. To je ipak deo tebe i deo vas, takvih kakvi ste se zavoleli...

Milica

3 коментара:

  1. Kao mama 8o mjesecnog dječaka mogu da potvrdim svaku tvoju rijec. Ali najvise me zbunjuje onaj osjecaj kada navecer zaspi I konacno mogu da se odmorim, a istog sekunda mi nedostaje i jedva cekam jutro da se igramo.

    ОдговориИзбриши
  2. Nije lako kao sjediti na plazi, piti koktel i gledati valove ;) ali je na kraju i ljepse od toga.. Sjecam se svih tih osjecaja o kojima pises iz vremena kad mi je curica bila mala a i sama ih sad ponovno prozivljavam uz 1-mjesecnog deckica..najteze mi pada osjecaj bespomocnosti- das sve od sebe ali ni to nije dovoljno, sve isplaniras ali ne on/ona nece zaspati,... Na kraju ces za svaki svoj trud, svaki ulog koii u njih stavis, svaki trenutak koji im poklonis, dobiti nagradu od njih, i znat ces da je bilo tesko s razlogom- tesko je jer vrijedi vise od iceg!

    ОдговориИзбриши

Budite slobodni da u komentaru napišete svoje mišljenje ili iskustvo ☺